Lice oprljeno amsterdamskim suncem, misli jos slazu utiske zadnjih dana, a poruke jedna za drugom otvaraju zapletene, teske svjetove virtuala koji to odavno vise nije… Sna, brate, sna. I malo mira
Sna, brate, sna
satkom
Pišem dok nisam sve zaboravio...
Jer 'Da se nisam vratio, ne bih ovo zapisao, niti bi se znalo da je sve ovo bilo. Ono što nije zapisano i ne postoji, bilo pa umrlo.' M.S.
Pišem, jer nekad nemam šta radit', a čini mi se da ima ko čitati. Pišem jer je šuplja priča dovela dotle da ja danas pišem... Volim da pišem, a čini mi se da još imam nešto opričati. Pogledaj sve objave od satkom →